Diskus hernija (discus hernia) opisuje stanje gde dolazi do prodora (hernije) središnjeg želatinastog jezgra diskusa (nucleus pulposusa) kroz pukotine u prstenu kojim je okružen (anulus fibrosus). Na ovaj način se formira ispupčenje na diskusu koje vrši pritisak na koren kičmenog živca koji je u neposrednoj blizini i izaziva bolne senzacije. U medicinskom rečniku se pominje kao protruzija, extrusio disci intervertebralis, cervikalni i lumbalni sindrom itd. što često ume da zbuni pacijente kada se susretnu sa svojom novom dijagnozom. Mi ćemo ovde pokušati da vam razjasnimo sve nedoumice oko ovog stanja.
Diskusi pretstavljaju fibrozno hrskavičave jastučiće koji popunjavaju prostore između svih kičmenih pršljenova osim između prva dva vratna. Diskovi imaju ulogu amortizera kičmenog stuba i kao šok absorberi štite susedne pršljenove od mikrotrauma pri pokretima trupa. Sačinjeni su od središnjeg želatinastog dela koji se naziva nucleus pulposus i fibroznog prstena koji ga okružuje anulus fibrosusa.
Diskusi su najvećim delom sačinjeni od vode i njihova funkcionalnost zavisi od količine tečnosti sa kojom raspolažu. Količina vode u diskusima se smanjuje sa godinama starosti i ovo nazivamo degenerativnim procesom. Manjak vode znači i manje elastičnosti pa samim tim i manju zaštitnu ulogu.
Degenerativne promene su svakako jedan od uslova da se desi diskus hernija, ali pored ovoga značajnu ulogu igraju i drugi faktori rizika u koje ubrajamo dugotrajno i nepravilno sedenje, podizanje tereta sa savijenim leđima, nepravilno vežbanje, prisustvo vibracija na radnom mestu (profesionalni vozači), težak fizički rad i mnogi drugi.
Najveći broj diskus hernija se događa u jutarnjim časovima. Razlog je taj što diskusi preko noći, oslobođeni pritiska, upijaju vodu kao sunđeri i kada ustanemo iz kreveta pritisak u njima je 300% veći nego u toku dana. Povećan pritisak umnogome uvećava šansu da dođe do probijanja želatinastog jezgra (nucleus pulposus-a) ka spolja pogotovo u položaju sa savijenim leđima. Obzirom da je u neposrednoj blizini diskusa i koren nerva on biva priklješten od strane istisnutog sadržaja. Tada vaš mozak prima informaciju da je došlo do oštećenja i dolazi do spazma mišića tj. ukočenja kako bi se imobilisao taj deo kičmenog stuba i zaštitio ga od daljeg povređivanja. Poželjno je prva tri sata po ustajanju iz kreveta izbegavati savijanje u leđima i bilo kakvu vrstu istezanja u lumbalnom delu kičme jer se u tom vremenskom intervalu iz diskusa izgubi 90% od celokupne količine tečnosti koju će diskusi otpustiti do kraja dana.
Diskus hernija u lumbalnom delu kičme daje sledeće simptome:
bol i ukočenost u donjem delu leđa-najizraženije u jutarnjim časovima
neprijatne i bolne senzacije koje se protežu duž noge sve do stopala
slabost mišića koji pokreću stopalo i otežan hod u težim slučajevima
poremećaj senzibiliteta - utrnulost, tup osećaj na koži
U vratnom delu kičme diskus hernija daje sledeću kliničku sliku:
bol u ukočenost u vratu i rameno-lopatičnoj regiji
trnjenje ruku i prstiju
slabost pojedinih grupa mišića ruku
vrtoglavice, zujanje u ušima, glavobolje su prisutne kod diskus hernija udruženim sa ostalim degenerativnim promenama u vratnom delu kičmenog stuba.
Razlikujemo 4 stepena oštećenja diskusa:
Degeneracija diskusa - usled smanjene količine tečnosti, diskus postaje manje elastičan i pojavljuju se pukotine u spoljašnjem prstenu - uglavnom bez simptoma.
Protruzija diska - nucleus pulposus (želatinasto jezgro) u velikoj meri prodire u strukture anulus fibrosus-a kroz pukotine i formira ispupčenje koje vrši pritisak na koren nerva. Ovde je prisutan veći broj navedenih simptoma.
Ekstruzija diska - diskus hernija u pravom smislu reči gde je nucleus pulposus probio sve slojeve spoljašnjeg prstena i u ovom slučaju istisnuti sadržaj želatinastog jezgra osim što mehanički vrši pritisak u ovom slučaju i hemijski iritira koren nerva i daje težu kliničku sliku od protruzije.
Sekvestracija diska - najteži oblik oštećenja gde dolazi do odvajanja materijala iz diskusa koji može završiti u kičmenom kanalu.
