Išijas (lumboišijalgija) je oboljenje koje nastaje kao posledica pritiska na koren kičmenog živca (nervus ischiadicus) najčešće od strane diskusa. Ovom stanju prethode degenerativne promene na međupršljenskim diskusima koje same po sebi u odmakloj fazi mogu stvarati bol ali samo lokalno u slabinskom delu kičmenog stuba, bez širenja senzacija duž noge, karakterističnih za išijas. Opisane tegobe su često nagoveštaj težih stanja kao što su protruzija diskusa ili diskus hernija gde dolazi do kompresije korena nerva i stanja poznatog kao išijas. Pored diskusa nerv može biti priklješten zbog suženja kičmenog kanala (spinalna stenoza), skliznuća pršljenova (spondilolisteza) i kompresije od strane mišića piriformisa kroz koji nerv prolazi u predelu gluteusa.
Nerv išijadikus (nervus ischiadicus) je najduži i najdeblji živac u ljudskom telu i oživčava mišiće donjih ekstremiteta. Kada neometano vrši svoju funkciju, pri pokretima donjih ekstremiteta i kičme, on klizi kroz otvor između pršljenova. U stanjima kao što su diskus hernija ili protruzija diska, zbog pritiska od strane istisnutog sadržaja iz samog diskusa, nerv više nije u stanju da se slobodno kreće i umesto pokreta „klizanja“ dolazi do njegovog istezanja, što za rezultat ima pojavu bolnih senzacija duž zadnje strane noge i može se protezati sve do prstiju. Osim bola, može se javiti slabost mišića stopala što se posebno primećuje pri hodu po neravnom terenu ili penjanju uz stepenice jer pacijent ima poteškokoća da podigne stopalo. Takođe može biti otežan hod na prstima i petama. Pored funkcionalnih smetnji može se javiti osećaj trnjena, mravinjanja ili otupeo osećaj u koži.
Lokalizovan bol u leđima bez širenja neprijatnih senzacija niz nogu može biti znak upozorenja i ne treba ga ignorisati već posebnu pažnju usmeriti na prevenciju i tako sprečiti pojavu išijasa i diskus hernije.
Kako bi uspešno sprečili pojavu išijasa ili redukovali bol u leđima zbog već nastalog stanja najvažnije je utvrditi šta je dovelo do pojave tegoba i u skladu sa tim osmisliti program vežbi koji će u tom slučaju dati najbolje rezultate.
Takođe je jako važno naučiti kako zaštititi kičmeni stub pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti (kućni poslovi, podizanje tereta, dugotrajno sedenje za računarom, sportske aktivnosti).
Posebna obazrivost se savetuje prilikom obavljanja aktivnosti sa savijenim leđima u jutarnjim časovima jer je tada rizik od diskus hernije najveći zbog povećanog sadržaja tečnosti u samim diskusima.
Ukoliko patite od išijasa, dugotrajno ležanje nije dobar izbor osim ako nemate jake bolove i ozbiljnije simptome koji vas sprečavaju da budete u pokretu. Razlog je taj što se nakon više od osam sati u ležećem položaju u diskusima akumulira previše tečnosti što povećava njihov volumen pa samim tim dolazi i do većeg pritiska na koren nerva.
U lakšim stanjima se preporučuje svakodnevna šetnja od po pola sata dinamičnijim tempom u udobnoj obući. Ako volite da plivate, u svrhu redukcije bola, idealno bi bilo da se samo održavate u vodi u vertikalnom položaju, jer svi ostali stilovi plivanja uključuju veliki broj rotacija kičmenog stuba što može dodatno provocirati bol.
Izbegavajte da sami birate vežbe koje ste pronašli na internetu ili dobili preporuku od prijatelja ili kolega sa sličnim tegobama jer neke od njih u vašem slučaju mogu biti kontraindikovane i pogoršati vam stanje.