Plivanje

Da li plivanje može izlečiti vaša leđa, ili možda naškoditi?

Ukoliko imate bol u leđima ili vratu a planirate da krenete na plivanje u cilju smanjenja tegoba, pročitajte tekst u nastavku.


Plivanje samo po sebi ima mnogobrojne benefite po naše zdravlje a terapijska svojstva kod oboljenja lokomotornog aparata su višestruka. Međutim, ako posmatramo plivanje kao lek, onda moramo voditi računa i o doziranju, načinu izvođenja pokreta, izboru stila, vremenu provedenom u vodi itd. Kao što se lek za bilo koji drugi zdravstveni problem ne sme uzimati po sopstvenom nahođenju, već prateći uputstva lekara, tako ni plivanje ne bi smeli sami sebi prepisati kao terapiju bez ikakvog ograničenja.

Sigurno ste bili u prilici da čujete savet kako bi, ukoliko vas bole leđa, trebalo da plivate leđnim stilom. Ovo je delimično tačno a može biti čak i kontraproduktivno u ovom slučaju. Da bi razumeli zašto je to tako ukratko ćemo analizirati nekoliko stilova plivanja i predočiti mere opreza.

Kraul

U ovom stilu se mora voditi računa o pokretu glave pri uzimanju vazduha. Kod plivača sa slabijom tehnikom dolazi do prekomernog zabacivanja glave unazad udruženom sa rotacijom što opterećuje fasetne zglobove vratnog dela kičme i može kasnije dovesti do njihove upale i bola. Posebno treba izbagavati okretanje glave samo u jednu stranu što još dodatno opterećuje vratnu kičmu sa te strane. U lumbalnom delu kičme torzioni pokreti kičme mogu dovesti do mikrotrauma na diskusima. Problem nasataje pri zamasima ruku, kada se gornji deo trupa rotira oko svoje ose, a karlica ne prati ovaj manevar. Tada dolazi do uvrtanja kičmenog stuba i potencijalnog oštećenja na međupršljenskim diskusima ukoliko postoji već neki degenerativni proces ili diskus hernija.

Savet je da se prilikom rotacije celo telo kreće kao celina sa što manje naglih pokreta uvrtanja trupa i zabacivanja glave prilikom udaha.

Prsno plivanje karakteriše glava koja je konstantno zabačena unazad i kičma u lumbalnom delu je izvijena što provocira bol kod osoba koje imaju problem sa fasetnim zglobovima. Ne preporučuje se osobama koje imaju povećanu lordozu u lumbalnom delu kičme i bol u vratu koji se pojačava pri pomeranju glave unazad.

Delfin stil se nikako ne preporučuje za osobe koje imaju bol u leđima jer obiluje brzim i energičnim pokretima trupa velike amplitude što može oštetiti osetljive strukture unutar kičmenog stuba, u prvom redu diskuse.

Leđni stil uključuje veliki broj rotacija kičmenog stuba zbog snažnih zamaha rukama što posebno ne pogoduje bolnim stanjima gde je uzrok bola u leđima degeneracija diskusa ili diskus hernija. Kod plivača koji ne vladaju dobro ovim stilom dešava se neretko da su noge i karlica potopljeni i nisu u ravni sa trupom što dovodi do zabacivanja leđa unazad kako bi se održali na vodi, što dovodi do povećanog pritiska na fasetnie zglobove i pojave bola, posebno u lumbalnom delu kičme. Kičma koja je u takvom položaju je fleksibilnija u negativnom smislu jer dozvoljava da sile smicanja pojačano deluju na diskuse tokom pokreta uvrtanja kičmenog stuba što može dovesti do oštečenja diskusa kao što je prethodno navedeno. Osim toga česta greška je da se glava drži podignuto umesto da je u ravni sa vodom što takođe može opteretiti vratnu kičmu.

Jako je važno kako bi se izbegli potencijalni rizici da postoji sinhronizovan rad ruku i nogu, da glava, trup i noge budu u istoj ravni. Na ovaj način ćete koristiti manje snage za održavanje na vodi pa samim tim i uvrtanje kičmenog stuba.

90 views0 comments

Recent Posts

See All

Išijas

Išijas (lumboišijalgija) je oboljenje koje nastaje kao posledica pritiska na koren kičmenog živca (nervus ischiadicus) najčešće od strane diskusa. Ovom stanju prethode degenerativne promene na međuprš

Masaža

Istorijat masaže? Kao procedura se koristi veoma dugo. Istraživanja pokazuju da se masaža u vidu nege i lepote pa čak i lečenja koristi još od nastanka civilizacije. Prvi zapisi korišćenja masaže dati